Сам назив ''национал-бољшевичка идеологија'' често је везан за концепт националне и социјалне правде.Међутим,с обзиром да је национални елемент у потпуности јасан,око израза ''бољшевизам'' јављају се многа питања на која би морали да одговоримо у циљу бољег разумевања датог појма.Најчешћи одговор који се даје огледа се пре свега у идентификацији бољшевизма са социјализмом, под чиме се подразумева поштена,односно мање или више равномерна расподела богатства у једној држави.У првим годинама након оснивања наше партије,творци НБП програма су компромисни концепт израза ''комунизам'' некадашње КПСС номеклатуре заменили речју ''бољшевизам'', дистанцирајући се тако од марксистичких догми.У једном тексту ''Лимонке'' Андреј Димитриев објашњава да НБП-у није забрањено да буде већински национална партија чију ће социјалну подлогу искључиво чинити Руси,нити постоји лимит у томе да ли је сачињена претежно од пролетеријата или интелектуалаца.Сви ови аргументи су ван сваке сумње врло битни за национал-бољшевике,али без обзира на све чини ми се да је концепт ''бољшевизма'' некако шири и разноврснији.
Јасно се види да је израз ''бољшевизам'' настао од придева СЈАЈНИЈИ (бољи),што је синоним за грандиозан,озбиљан,пун поштовања.Само са ових позиција може се најшире увидети есенција бољшевизма.У овом случају он се ставља ван материјализма и једино може бити реализован метафизички.Бољшевизам се појављује као поузданост у велику и сјајну идеју која није вулгаризована у некаквим министарским кабинетима.По мом мишљењу,бољшевизам је сличан максимализму,а ако је максимализам екстреман и радикалан,ако му није у првом плану пука жеља за превлашћу,онда и бољшевизам сам по себи представља сан.Не сан у смислу хира,већ сан у смислу животног циља.Због тога су бољшевици супер хероји који поседују апсолутну вољу,несаломиву духовну снагу и одлучност у имплементацији снова суочених са ирационалним проблемима.Практични примери бољшевизма огледају се у борби НБП-а са другим политичким снагама у Русији данас.Политички затвореници,другови и браћа из Партије Мртвих (земља у којој они почивају)....из свега тога би национал-бољшевици требало да извуку и имплементирају изворни бољшевизам.Малограђани понекад знају да врте прстом око слепоочнице и да нас провоцирају : ''Ви ћете да урадите исто...убијаћете...револуција није могућа....како мислите да победите''.Људи једноставно нису свесни да би прави живот тек онда могли да осете и да уживају у њему.Они знају само за очај и горак ускус у устима.Једино ако постављамо пред собом немогуће задатке – само на тај начин ћемо моћи да осигурамо имплементацију бољег.
Бољшевизам – широк поглед на државу и цео свет,на будућност,на хуманост.
Разумевајући и изучавајући велики број аспеката људског живота,рефлектованих на страницама ''Лимонке'' кроз креацију национал-бољшевика (песника,уметника,писаца,музичара),кроз економске анализе,социјалне и политичке текстове...НБП демонстрира право значење речи – БОЉШЕВИЗАМ.
Сам концепт ''руског'' је посматран шире кроз бољшевизам и ту нема оног ограниченог етничког национализма пуног предрасуда.Национализам сам по себи је пун бољшевизма,док је бољшевик независан,ослобођен догми и предрасуда из прошлости.Бољшевизам је магична моћ привлачности,унутрашње енергије која нам даје снагу да волимо и ратујемо,која нас обузима и освежава нам разум.Било да се ради о борби за руски животни простор,импозантној борби младих и бистрих људи који су посвећени слободи,било да се ради о борби против сивила Путиновог режима или револуцији кроз филозофију – Друга Русија – Јерес- текстова који се супротстаљају актуелној конвенционалној свести – све су то манифестације духа бољшевизма,нашег сунца.То исто сунце обасјава наш животни пут,девичанску светост огромног симбола (укрштеног српа и чекића) који пали заслепљујући црвену руску ватру сурове борбе.
